Kajsije – za srce i kosti

0
825

Sigurno niste znali da drvo ukusnih baršunastih narandžastih plodova, kajsija, pripada porodici ruža? Možda je baš zato plod tako baršunast? A da li ste znali da potiču iz Kine, odakle su se širile na zapad, stigavši do Jermenije? Tamo su našle idealne uslove, a Rimljani, koji su ih prenijeli u Evropu, nazvali su ih “jermenske jabuke”.

No, bilo kako bilo, kajsije su vrlo korisna voćke, i svježe i suhe, koje su slađe i, možda, ukusnije. Izuzetno su bogate beta-karotinom, odnosno provitaminom A, kao i sve žuto i narandžasto voće i povrće, a on je veoma važan za jačanje kostiju, zuba i vida. U 100 grama svježih ima ga 1,8 miligram, a u istoj količini suhi – cak 4,6. Sadrže i vitamine B1 i B2, PP, vitamin C (10, odnosno 11 mg%), a najpoznatije su po velikoj kolicini kalijuma. Ima ga od 350 miligrama u svježim do 1.370 mg% u suhim kajsijama. On pomaže rad srca i mišića, a dobar je i za izlučivanje mokrače, pa se kajsije preporučuju oboljelima od kardiovaskularnih i bubrežnih oboljenja i gojaznima.

Pošto sadrže i mnogo fosfora (26, odnosno 114mg%) i magnezijuma (19, odnosno 50 mg%), poboljšavaju pamćenje i povećavaju radnu sposobnost, a pokazuju i povoljno dejstvo na krvne sudove mozga, što znači da predupređuju šlog. Sok svježih kajsija, pored mnoštva kalijuma (362 mg%), sadrži i dosta željeza, pa je koristan kod malokrvnosti, želudačno-crjevnih i kardiovaskularnih oboljenja, ali i u trudnoći, zatim kod kožnih i oboljenja sluzokože usta. Dijabetičari jedini ne bi smjeli da jedu kajsije ili piju njihov sok jer sadrže dosta šećera.

Možda je zanimljivo napomenuti da u kajsijama ima i aluminijuma (364 mikrograma), bora (1.050 mkg%), vanadijuma (20), joda (1), kobalta (2), mangana (220), bakra (170), molibdena (7), nikla (30), i rijetkih metala, poput titana (200), stroncijuma (500), kao i hroma (1) i cinka (82). Inače, kao i većina voćki, i kajsije sadrže mnogo vode pa nisu mnogo kalorične: 45 kcal (186 kJ) u 100 grama. Sušene su, naravno, daleko kaloričnije: 247 kcal (10,5 kJ)