Nakon napornog dana na poslu mnogi ljudi se odluče opustiti uz čašu vina ili nekog drugog alkoholnog pića. Naučnici su otkrili zbog čega je posezanje za flašom odgovor na stres.
Poslije stresa alkohol!
Povećani nivo stresa upozorava mozak da se nalazi u situaciji u kojoj se treba boriti za opstanak. Signali koje mozak šalje kada doživi stres dizajnirani su da sačuvaju i smire naše tijelo i slični su onima koji se oslobađaju nakon korištenja alkohola, kofeina ili droga.
Mozak bude prevaren jer misli da mu alkohol pomaže i to ohrabruje onoga ko pije da se vrati po još. Zbog toga se dogodi da ljudi popiju više nego što žele.
Istraživanje je proveo tim sa Univerziteta Pennsylvania koji su otkrili da su štakori koji su izloženi stresu dobrovoljno pili više alkohola u odnosu na one koji nisu doživjeli isti nivo stresa.
“Štakori koji su bili izloženi stresu su pili značajno više nego što mogu kontrolisati. Tako je bilo nekoliko sedmica. Odgovor na stres ima za cilj da nas zaštiti, ali droge i alkohol koriste taj mehanizam i prevare naš mozak te nas tjeraju da se vratimo po još”, rekao je profesor John Dani.
Štakori su bili izloženi akutnom stresu sat vremena i 15 sati nakon toga, a istraživači su mjerili koju količinu šećerne vode sa etanolom konzumiraju dobrovoljno. Tim sada razgovara s drugim naučnicima o pronalasku načina za normaliziranje neurona u dijelu mozga za nagrade kako bi mogao kontrolisati konzumiranje alkohola.
Istraživanje je objavljeno u žurnalu Neuron.
