Bor je mikroelemenat otkriven 1910. godine. Od druge decenije prošlog vijeka smatran je važnim za rast, a tek nedavno ustanovljeno je da je za zdravlje ljudi od životne važnosti.
Naime, neophodan je za izgradnju kostiju i njihovo održavanje u zdravom stanju, zatim za ćelijske membrane, koje su apsolutno neophodne za normalno funkcionisanje ćelija, a samim tim i za život, a izgleda i kao kofaktor u nekim fermentskim reakcijama u organizmu. Ako se ne jede dovoljno voća, naročito koštunjavog, ne unosi se dovoljno bora, a to može da poremeti metabolizam kalcijuma, uslijed čega kosti postaju krtije.
Osim toga, bor drastično povišuje nivo estrogena u krvi (isto kao preparati ovog hormona), kao i drugih sastojaka koji sprječavaju gubitak kalcijuma i demineralizaciju kostiju, odnosno osteoporozu. Ovo je naročito važno za žene u postmenopauzi, a da bi bor bio djelotvoran potrebno ga je svega tri miligrama, što se može obezbijediti s dvije jabuke i 100 grama kikirikija (naravno, neslanog!), na primjer. Ta količina smanjuje gubitak kalcijuma za čitavih 40 posto! Pored koštunjavog voća (badem, lješnik) i kikirikija, bora ima i u jabukama, kruškama, grožđu i grožđicama, urmama, breskvama, mahunarkama, naročito soji, ali i medu, vinu, pivu i vinu od jabuka.
Simptomi nedostatka bora kod ljudi nisu dovoljno ispitani, a kod životinja se to ispoljilo kroz usporen rast. Višak ovog minerala iskazuje se kroz mučninu i gađenje, proliv, osip na koži i letargiju. Ako ga u vodi za piće ima više od 150 miligrama po litru, može izazvati simptome intoksikacije.